Žena u Islamu 

Islam dozvoljava razvod braka i to je glavni argument kada muslimani hoće iskazati kako je Islam bolji od Kršćanstva i kako je žena poštovanija i ne mora trpiti muža.

U Kur’anu stoji da je muškarac, sve što zaradi, dužan dijeliti sa ženom i djecom dok žena svoju zaradu može trošiti samo za sebe. I to je jedan jak argument da je islam na strani žene ali vjernici skoro uvijek izostave bitan faktor, gdje i kako žena može raditi?

– Ako joj muž dozvoli da radi.
– Da na poslu ne dolazi u dodir sa muškarcima

Dakle može raditi u nekoj feminističkoj firmi gdje nema muškaraca? Koliko postoji takvih firmi?

Zaključak: Može svoju zaradu trošiti kako hoće ali skoro da je nigdje ne može zaraditi.

“One imaju isto toliko prava i dužnosti, prema zakonu – samo, muževi imaju prednost nad njima za jedan stepen. – A Allah je silan i mudar.” (El bekara, 228)

Silovanja su česta pojava u islamskim zemljama. Kur’an ne propisuje kaznu za silovatelje ali državnici su je ipak uveli u zakon mada je ženi teško dokazati silovanje jer njena riječ vrijedi 1/2 muškarčeve, što bi značilo da joj treba svjedok da bi njena riječ bila jača ili jednaka, kao inače će je neko pred svjedocima silovati? Tako da se obično ispostavi da je žena krivac jer se nije propisno obukla, jer je izaša bez muškog pratioca, jer ima sise pa je zaludila muškarca, ili jednostavno jer je žena, a muškarac biva oslobođen.


“O Vjerovjesniče, reci ženama svojim, i kćerima svojim, i ženama vjernika neka spuste haljine svoje niza se. Tako će se najlakše prepoznati pa neće napastvovane biti.” (El-Ahzab, 59)

Citat jasno govori da je žena krivac ukoliko se nije pokrila. Da si se pokrila prepoznali bi da si vjernica i ne bi bila silovana!

Amine Fellali (16) je izvršila samoubistvo nakon što joj je sud naredio da se uda za svog silovatelja, većina budu oslobođeni ako ožene žrtvu, žrtva se naravno ništa ne pita jer je žena, pitaju se njen otac i braća a oni je obično daju jer šta će im jebana sestra i kćerka da im sramoti kuću.
Jedna se u Maroku zapalila nakon što su je osmorica silovala a na sudu oslobođeni…. 63% marokanskih žena je navelo da je najmanje jednom bilo žrtva seksualnog nasilja, ostale 37% valjda nisu smjele reći.
Poznato nam je i da u Saudijskoj Arabiji žena nikad nije punoljetna, to jest ne može da brine sama o sebi, ne može da vozi auto i da ima bankovni račun, ne smije da napušta kuću bez odobrenja muškog člana porodice, može i muškog djeteta jer se smatra da je i ono pametnije od žene, recimo svoje majke ili starije sestre.
“Stop Enslaving Saudi Women” je kampanja kojom žene pokušavaju riješiti te probleme i postati punoljetne…
Jedina dobra stvar u S. Arabiji je ta što ti je žena uvijek maloljetnica! 😆

 

Što religija ima više utjecaja u državi to žene imaju manja prava, tako u Vatikanu žene nemaju pravo glasa. U S. Arabiji dobile su pravo na glasanje tek 2015. Ali ne u potpunosti, u Libanu mogu glasati samo ako imaju završenu najmanje osnovnu školu dok muškarci mogu i bez škole jer oni su pametniji?

“Jednom je Allahov poslanik otišao do Musale da se moli. Prošao je pored dvije žene i rekao: ‘O žene! Dajite milostinju, jer vidio sam da su većina stanovnika pakla žene.’ One su upitale: ‘Zašto je to tako Allahov poslaniče?’ On je odgovorio: ‘Vi često proklinjete i nezahvalne ste svojim muževimaNisam vidio deficijentnijih u inteligenciji i religiji od vasOprezan čovjek može zalutati zbog vas.‘ Žene su upitale: ‘O Allahov poslaniče, što je to tako deficijentno u našoj inteligenciji i religiji?’ On je rekao: ‘Nije li svjedočanstvo dvije žene jednako svjedočanstvu jednog muškarca?’ One su odgovorile potvrdno. On je rekao: ‘To je nedostatak u njezinoj inteligenciji. Nije li istina da žena ne smije moliti ni postiti za vrijeme menstruacije?’ Žene su odgovorile potvrdno. On je rekao: ‘To je deficijentnost u njezinoj religiji.” (Sahih Buhari, vol. 1, knjiga 6, br. 301 – Pripovijeda Abu Said Al-Kudri)

Mizoginija je prisutna i u  Kur’anskim tekstovima:

Žene vaše su njive vaše, i vi njivama vašim prilazite kako hoćete, a pripremite što i za duše svoje. I bojte se Allaha i znajte da će te pred Njega stati. A ti obraduj prave vjernike!” (2:223)
“Muškarci vode brigu o ženama zato što je Allah dao prednost jednima nad drugima i zato što oni troše imetke svoje. Zbog toga su čestite žene poslušne i za vrijeme muževljeva odsustva vode brigu o onome o čemu trebaju brigu voditi, jer i Allah njih štiti. A one čijih se neposlušnosti pribojavate, vi posavjetujte, a onda se od njih u postelji rastavite, pa ih i udarite; a kad vam postanu poslušne, onda im zulum ne činite! – Allah je, zaista, uzvišen i velik!” (4:34)
“A onome među vama koji nije dovoljno imućan da se oženi slobodnom vjernicom – eto mu one u vašem vlasništvu, robinje vaše,vjernice,– a Allah najbolje zna kakvo je vjerovanje vaše-ta jedne ste vjere. I ženite se njima, s dopuštenjem vlasnika njihovih, i podajte im vjenčane darove njihove,kako je uobičajeno, kada su čedne i kada javno ne čine blud i kada tajno ne žive s ljubavnicama.- A kada one kao udate počine blud, neka se kazne polovicom kazne propisane za slobodne žene.- To je za onoga od vas koji se boji bluda;- a bolje vam je da se uzdržite! Allah prašta i samolistan je.” (4:25)

–  Zar da se žena tretira kao objekat u nečijem vlasništvu, nečija robinja?

Prosječan vjernik neće povjerovati da ovako piše ili da se bukvalno tumači iako mu je bog na početku opisan kao pobornik robovlasništva kada je stvorio ljude kao svoje robove, iz razloga da bi mu se klanjali i veličali ga.

 

“Poslanik je jednom prilikom poslao jednoga od ashaba da kamenuje udatu ženu koja je počinila zinaluk (Buharija, br. 6827, Muslim, br. 1697).

Ista praksa se nastavila do danas. Koliko je žena za sve te godine ubijeno ili osakačeno na ovaj način..?

65465467567

 

Advertisements

ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – МАЛИ ДАН ЗА ВЕЛИКЕ ЉУДЕ

Гледам параду, дефиле, читам разне коментаре и честитке, читам и пријетње и увреде, погледам кроз прозор собе, замислим се и негдје у даљини појави ми се ова слика, само 15 година и његово велико и…

Quelle: ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – МАЛИ ДАН ЗА ВЕЛИКЕ ЉУДЕ

Расизам за српске жртве

Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути?

Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крст, шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу? Шта би рекао једанаестогодишњи Слободан Стојановић, зверски мучен и убијен када је отрчао иза непријатељских линија да спасе љубимца: „Тата, остао ми Леси на ланцу“?

Од маја 1992. до фебруара 1993, српско становништво на подручју општине Сребреница дословно је десетковано. Од 9.390 Срба остало их је 860, од 59 српских села, 55 је етнички очишћено.

Срби су град напустили након убиства српског челника Горана Зекића. Ретки који су остали су убијани, попут непокретне Загорке Зекић. Заробљени Срби довођени су у Сребреницу и Поточаре у логоре, где се многима губи сваки траг.

Уз повике „Алаху екбер“, сребренички џихадисти су походе на околна српска насеља изводили на велике хришћанске празнике. Страдало је више од 3.000 Срба, од којих су многи свирепо мучени, укључујући жене, децу и старе.

За ове жртве нема резолуција, манифестација ни меморијалних центара. Нема ни пресуда. За 23 године ниједан убица српских жртава Сребренице није приведен правди. Хашки суд је ослободио Насера Орића, а Тужилаштво и Суд БиХ нису процесуирали нити једног починиоца.

Неравноправност је преблага реч. Не добијају српске жртве мање поштовања. Оне не добијају апсолутно никакво поштовање. Пре три године, потомци су обележили 20 година од страдања Срба у Сребреници. Комеморација је у свету игнорисана, а у Србији исмејана. Агенција Бета назвала ју је срамотом и увредом, а таблоид „Блиц“ фештом.

Ове године обележава се 20 година од страдања муслимана у Сребреници. Њихову комеморацију нико неће исмевати, још мање игнорисати.

По чему су српске жртве Сребренице толико различите? Срби су страдали на почетку рата а муслимани на крају; Срби током више месеци а муслимани током десет дана; Срби наводе 3.000 жртава а муслимани 8.000; Срби су касапљени а муслимани нису; српске жене су страдале а муслиманске нису.

Ниједна разлика није довољан разлог за дискриминацију жртава страдалих у истом рату, на истом месту. Брисање Срба из жртава Сребренице је расизам, по којем Срби немају права као други људи, а њихове жртве мање вреде.

Расизам баца сенку сумње на сав активизам везан за Сребреницу. Расисте ћете препознати по томе што говоре о жртвама Сребренице, а мисле искључиво на муслиманске жртве. Британска резолуције о Сребреници је расистичка јер не поштује све жртве без разлике.

Пример таквог активизма је Насер Орић, који Поточаре и даље доживљава као свој штаб, само је борбу против Срба заменио борбом против геноцида.

Не може се у исто време бити борац против геноцида и антисрпски расиста. Антисрбизам је основни узрочник геноцида на овим просторима. Срби су били најбројније жртве геноцида у овом делу нацистичке Европе, и једини су народ који је након геноцида поново доживео масовна истребљења.

Драго Митровић из Подравања код Сребренице као дечак је чудом преживео усташко клање. Пола века касније, дуж старих ожиљака на врату, потомак крвника му је одрубио главу: „Преживео си 1941, сада сигурно нећеш!“ Клање га је затекло неспремног и први и други пут, као што би затекло и нас.

Превенција геноцида је реална потреба српског народа. Наше очеве и оце убијали су само зато што су били Срби. Морамо прекинути низ да бисмо заштитили своју децу.

Нема превенције геноцида док свет усваја расистичке резолуције. Нема превенције геноцида док српски медији исмевају српске жртве.

Морамо рећи: никад више! Култура сећања на жртве и борба против антисрбизма су национални приоритети. Очување Републике Српске, која је једино српско „никад више“, од пресудног је значаја. Изнад свега, злочини над Србима не смеју остати некажњени.

Масакриране, лишене правде, заборављене и исмејане, српске жртве Сребренице нас данас упозоравају: немојте завршити као ми.

Srbi i Bosna u srednjem veku

13147546_886237514855978_1768699347121925735_o

Slavs (Sclaveni) settled the Balkans in the 6th and 7th centuries. According to De Administrando Imperio (ca. 960), the Serbs had settled what is now Bosnia and Herzegovina. They inhabited and ruled „Serbia“, which included „Bosnia“ (with two inhabited cities; Kotor and Desnik), and the maritime principalities of Travunija, Zahumlje and Paganija, the first two having been divided roughly at the Neretva river (including what is today Herzegovina). Serbia was at the time ruled by the Vlastimirović dynasty. During the rule of Mutimir (r. 851-891), the Serbs were Christianized.

berpa1848k0810

 

 

Jos 1845 godine je austrijska monarhija ubrajala bosanke Muslimane u Srbe i Bosnu kao srpsku teritoriju:Karta Austrije

 

13178751_886263274853402_5744649796134730320_n

James Forlong
In religio-mythology, James Forlong (1824-1904) was a Scottish, road engineer, major general, and religio-mythology and comparative religions scholar noted for his erudite three-volume posthumously-published 1904 Faiths of Main: an Encyclopedia of Religions, with some rather impressive etymological entries on terms, such as “Ab”, and thinkers, such as Empedocles.