PSIHOLOGIJA – ZAŠTO ISLAM STVARA ČUDOVIŠTA?

20120729_terrorist_islamist_jpegPsihopate i psihopatološko ponašanje sreću se u svim kulturama i religijama. Ali jedna prevazilazi sve ostale – i to po svim parametrima. Svakodnevna masovna ubistva, teror, proganjanje i egzekucije čitavih porodica koja sprovode sledbenici islama izazivaju mučninu a maštoviti načini koji se pri tome primenjuju (uvek u potrazi za novim i učinkovitijim načinima za ubijanje i terorisanje) su zapanjujući: otmice putničkih aviona koji se potom zakucavaju u nebodere, lov granatama i automatskim puškama na nevine i nenaoružane ljude u tržnim centrima, obmotavanje bombama, korišćenje maketnih aviona kao avione bez pilota, pričvršćivanje rotirajućih sečiva na točkove kamioneta koji se potom koriste kao kosilice za ljude, ubijanje porodica kiselinom ili vatrom, javno vešanje ljudi na kranovima pred publikom koja klikće itd. Čovek ne može da se ne zapita: šta to stvara takav nedostatak empatije i takvu maštovitost za ubijanje zamišljenih neprijatelja?

Ovo je pitanje za psihologe kao što sam ja.

Proučavanje muslimanskog uma

iran_execution-of-gays

Niko se ne rodi kao masovni ubica, siledžija ili nasilni kriminalac. Šta je onda to u muslimanskoj kulturi što na njihovu decu utiče tako da je kasnije među njima toliko mnogo onih spremnih da povrede drugoga?

Kao psiholog u jednom danskom zatvoru za omladince bio sam u jedinstvenoj prilici da proučavam mentalitet muslimana. Među mladim prekršiocima zakona u Danskoj njih 70% su muslimani. Bio sam u prilici da ih poredim sa nemuslimanima iste životne dobi iz manje više istog društvenog miljea. Došao sam do zaključka da islam i muslimanska kultura raspolažu izvesnim psihološkim mehanizmima koji utiču na pojavu kriminalnog ponašanja i ometaju lični razvoj pojedinca.

Svestan sam, naravno, da su muslimani drugačiji i da se ne drže svi nasilnih i izopačenih poruka Kurana i sramnog primera njihovog proroka. Ali, kao što to čine i sve ostale religije, islam utiče na svoje sledbenike i kulturu u kojoj žive.

Može se govoriti o dve grupe psiholoških mehanizama koji, pojedinačno i zajedno, dovode do povećanja nasilnog ponašanja. Jedna je mahom povezana sa samom religijom, čiji je cilj najranija moguća indoktrinacija dece islamskim vrednostima po svaku cenu, uključujući i nasilje i zastrašivanje. Može se razumeti zabrinutost roditelja za versko opredeljenje potomstva ali šerijat za decu koja se opredele za neku drugu religiju propisuje smrtnu kaznu. Druga grupa mehanizama više je kulturološka i psihološka. Ovi kulturološko psihološki mehanizmi su prirodna posledica uticaja religije kakva je islam koja potiče iz 1.400 godina starog plemenskog društva sa vrlo ograničenim mogućnostima za razvoj preko onoga što religija propisuje.

Klasične metode ispiranja mozga u vaspitavanju

Isprati nekome mozak toliko da taj neko čini stvari protiv svoje ljudske prirode – kao što je mrzeti nekoga ili ubiti nevine ljude koje čak i ne poznajete – tradicionalno se postiže kombinacijom dve stvari: bola i ponavljanja. Namerno nanošenje psihičkih i fizičkih patnji slama otpor pojedinca na neprestano ponavljanje poruke.

Totalitarni režimi koriste se ovom metodom da preobrate političke disidente. Vojske u manje civilizovanim zemljama koriste se njome da bi stvorili nemilosrdne vojnike, a razne verske sekte širom sveta takođe je koriste za fanatizovanje svojih sledbenika.

Tokom brojnih razgovora sa više od sto muslimana zaključio sam da su nasilje i neprestano ponavljanje verske poruke preovlađuju u muslimanskim porodicama.

Muslimanska kultura jednostavno nema isti stepen shvatanja ljudskog razvoja koji postoji u civilizovanim društvima i fizičko nanošenje bola i pretnje često su sredstva kojima se daje prednost prilikom podizanja dece. Upravo zbog toga toliko mnogo muslimanskih devojčica kasnije prihvata bračno nasilje a muslimanski dečaci rastu sa idejom da je nasilje prihvatljivo. Ujedno to je i razlog zbog čega devet od desetoro dece koje vlasti u Kopenhagenu oduzmu roditeljima, dolazi iz imigrantskih porodica. Muslimanska tradicija korišćenja bola i zastrašivanja predstavlja deo procesa disciplinovanja dece i naširoko se primenjuje i u muslimanskim školama, čak i na zapadu.

Ovo u kombinaciji sa neprestanim ponavljanjem stihova iz Kurana u muslimanskim školama i porodicama čini decu gotovo nemoćnom da se odbrane od indoktrinacije Kuranom, čak i kad je to protivno sekularnim zakonim, logici i najprostijem razumevanju saosećajnosti.

I kao što nam je poznato iz brojnih psiholoških studija, kada se na ovakav način rano utiče na dete kasnije je potreban neverovatan lični napor da bi se ikakva promena ostvarila. Ne čudi onda što su muslimani uopšte, uprkos nehumanoj prirodi islama i njegovoj očitoj nesposobnosti da svoje sledbenike opremi humorom, saosećanjem i drugim privlačnim kvalitetima, čvršći u svojoj veri od sledbenika bilo koje druge religije.

Četiri psihološka faktora

Ne samo da tradicionalno islamsko vaspitanje dece po metodama liči na klasično ispiranje mozga, već i kultura koju stvara neguje četiri psihološke karakterstike koje dalje omogućavaju i utiču na rast nasilnog ponašanja.

Ta četiri faktora su sledeći: bes, samopouzdanje, odgovornost prema sebi i tolerancija.

Kada je bes u pitanju u zapadnom društvu opšti je konsenzus da on predstavlja odraz slabosti. Nekontrolisane eksplozije ovog neprijatnog osećanja možda su najbrži način da se izgubi ugled, posebno u severnim evropskim zemljama, i mada takvi ljudi mogu izazvati strah oni nikad ne dobijaju poštovanje. U muslimanskoj kulturi bes je mnogo prihvatljiviji i biti u stanju zastrašivati ljude vidi se kao snaga i izvor društvenog statusa. U prilici smo čak da vidimo kako u nekim muslimanskim etničkim grupama i zemljama ponosno proglašavaju čitave dane besa, koristeći se izrazima kakav je „sveti bes“ – izraz koji u miroljubivim kulturama zvuči kontradiktorno.

U zapadnim društvima sposobnost da se podnese konstruktivna kritika kad je ona opravdana ili da se ne reaguje burno kad nije, vidi se kao izraz samopouzdanja i integriteta. Kao što su svi primetili, to nije slučaj među muslimanima. Kod njih se kritika, ma koliko opravdana bila, vidi kao napad na čast i očekuje se da se ona povrati tako što će se protivnik ućutkati, pa ma kako. Muslimani skoro nikada ne pokušavaju da na kritiku odgovore argumentovano. Umesto toga pokušavaju da uguše kritiku pretvarajući se da su uvređeni ili etiketiranjem sagovornika ili pretnjama ili čak i ubistvom.

Treći psihološki faktor tiče se odgovornosti prema sebi i ovde psihološki fenomen poznat kao „mesto (locus) kontrole“ igra glavnu ulogu. Ljudi koji su vaspitavani po zapadnom modelu uglavnom poseduju unutrašnji locus kontrole što će reći da kroz život idu vođeni unutrašnjim faktorima, kao što su sopstveni životni izbori, svetonazori, način reagovanja na osećanja i različite životne situacije itd. Muslimani se vaspitavaju tako da život vide kao nešto što je kontrolisano spolja. Sve što se dogodi je „insha’ Allah“ – božja volja – i brojni verski zakoni, tradicije i moćni muški autoriteti ostavljaju malo prostora za individualnu odgovornost. Ovo je uzrok svetski čuvenom muslimanskom mentalitetu žrtve po kome su svi drugi krivi i trebaju biti kažnjeni za situaciju koju su inače sami stvorili.

Konačno, četvrti psihološki faktor koji muslimane čini tako prijemčivim za nasilne poruke Kurana tiče se tolerancije. Dok zapadna društva uopšteno dobru osobu opisuju kao otvorenu i tolerantnu, muslimanima je rečeno da su superiorniji u odnosu na nemuslimane, da su predodređeni da dominiraju nad nemuslimanima i da se društveno i emocionalno moraju distancirati od nemuslimana. Mnogi stihove mržnje i dehumanizovanja u Kuranu i haditima spram nemuslimana, vrlo nalikuju psihološkoj propagandi kojom se koriste vođe za mentalnu pripremu sopstvenog naroda za rat i ubijanje neprijatelja. Ubiti drugo ljudsko biće je lakše ako ga mrzite i ako ga ne vidite kao ljudsko biće u punoj meri.

Zašto islam stvara čudovišta?

Kulturološki i psihološki koktel besa, niskog stepena samopouzdanja, mentaliteta žrtve, volja da se bude slepo vođen spoljnim autoritetima, i agresivan i diskriminatorski pogled na nemuslimane, a koji im se nameće kroz bol, zastrašivanje i beskonačno ponavljanje (do stepena zatupljivanja) bezbrojnih kuranskih stihova mržnje i nasilja spram nemuslimana, je razlog zbog čega islam stvara čudovišta.

Psihološki problem unutar islama

Problem sa islamom i muslimanskom kulturom je taj što postoji toliko mnogo psiholoških faktora koji njegove sledbenike gura nasilničkom ponašanju prema nemuslimanima tako da je opšti nasilni sukob, barem iz psihološke perspektive, neizbežan. Sa tako jakim pritiskom i tako jakim osećanjima unutar tako velike grupe ljudi gde su svi napujdani protiv nas, suočićemo se sa žestokom olujom, i ne vidim mogućnost da se to predupredi. Da bi se ljudi promenili potrebno je da oni to žele, da im je to dozvoljeno, i da su u stanju da tu promenu izvedu. Samo sićušna manjima muslimana ima te srećne okolnosti.

Suviše mnogo ljudi podcenjuje moć psihološkog uslovljavanja religije i kulture. Kao što smo već videli, ne postoji ta vojska socijalnih radnika, količina socijalne pomoći, slatkorečivih političara, politički korektnih novinara, militantnih promotera demokratije koja bi mogla zaustaviti ove moćne sile. Osetljivi imigracioni i antiislamistički zakoni u našim zemljama mogu ograničiti količinu patnje ali, na osnovu svog obrazovanja i profesionalnog iskustva kao psihologa za muslimane, procenjujem da nećemo biti u stanju da odvratimo ili izbegnemo ovaj višestrani, agresivni pokret protiv naše kulture.

Verujem da mi, kao demokratsko i prosvećeno društvo možemo da se usredsredimo i organizujemo kad je u pitanju očuvanje naših vrednosti i da možemo pobediti u ovom sukobu koji već traje a koji su započeli često urođeni sledbenici šerijata. Veliko pitanje je koliko dostojanstva, građanskih prava, krvi, suza i novca ćemo u tom procesu izgubiti.

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s