Genocid nad Jermenima

genocid nad jermenima
Genocid nad Jermenima

 

(слика: Јерменске хришћанске девојке које су турци након силовања разапели на крстове за време Првог светског рата).
Турски војници и остали башибозук масовно су силовали Јерменке. Обешчашћено је тако на десетине хиљада жена. После иживљавања понижене Јерменке су клали, а онда им одсецали главе и набијали их на коље поред већ постављених мушких глава. На свим јавним местима, широм Османлијске империје, на раскршћима и трговима могло се видети коље пободено у земљу на чијем су врху биле одсечене јерменске главе.
Јермени су народ који је први на свету на својој историјској судбини искусио највећи могући злочин – покушај потпуног истребљења. Геноцидни двадесети век најавио се у Турској која је у Западној Јерменији побила близу два милиона Јермена, разорила њихова станишта и светилишта и избрисала трагове њиховог миленијумског постојања. Злочин огромних размера изазвао је колективну живу рану у свести свих Јермена која се преноси са колена на колено, са нараштаја у нараштај. Осећају је сви Јермени, без обзира где живе – у Јерменији или у свету.
Постоје прворазредни историјски извори који сведоче да је у логору у Битлису одвојено хиљаду јерменске деце која су жива спаљена! За већину Турака, посебно за оне који су носили униформе, била је национална част убијати Јермене. Често су се сликали са масакрираним жртвама којима би претходно одрубили главе.
На неким фотографијама поред турских официра славодобитнички су стајали и немачки официри који су радили као инструктори у пријатељској, турској војсци, а испред њих су стајали унакажени јерменски лешеви. (Истоветне сцене могле су се видети у Босни на фотографијама муслиманских шехита који су се у лето 1992. године сликали са одубљеним главама српских војника).
‘Ко се још сећа геноцида над Јерменима!’‘
Та трагична равнодушност света дала је за право Турској да преко својих обавештајних служби припреми Азербејџанце да почетком 1988. године почине злочин у Сумгајиту, где је страдало више стотина Јермена. На исти начин Турска је припремала, а онда се и директно умешала у рат који је 1992. године избио у Босни и Херцеговини, стављајући се на страну босанских потурчењака.

 

(slika: Jermenske hrišćanske devojke koje su Turci nakon silovanja razapeli na krstove za vreme Prvog svetskog rata).
Turski vojnici i ostali bašibozuk masovno su silovali Jermenke. Obeščašćeno je tako na desetine hiljada žena. Posle iživljavanja ponižene Jermenke su klali, a onda im odsecali glave i nabijali ih na kolje pored već postavljenih muških glava. Na svim javnim mestima, širom Osmanlijske imperije, na raskršćima i trgovima moglo se videti kolje pobodeno u zemlju na čijem su vrhu bile odsečene jermenske glave.
Jermeni su narod koji je prvi na svetu na svojoj istorijskoj sudbini iskusio najveći mogući zločin – pokušaj potpunog istrebljenja. Genocidni dvadeseti vek najavio se u Turskoj koja je u Zapadnoj Jermeniji pobila blizu dva miliona Jermena, razorila njihova staništa i svetilišta i izbrisala tragove njihovog milenijumskog postojanja. Zločin ogromnih razmera izazvao je kolektivnu živu ranu u svesti svih Jermena koja se prenosi sa kolena na koleno, sa naraštaja u naraštaj. Osećaju je svi Jermeni, bez obzira gde žive – u Jermeniji ili u svetu.
Postoje prvorazredni istorijski izvori koji svedoče da je u logoru u Bitlisu odvojeno hiljadu jermenske dece koja su živa spaljena! Za većinu Turaka, posebno za one koji su nosili uniforme, bila je nacionalna čast ubijati Jermene. Često su se slikali sa masakriranim žrtvama kojima bi prethodno odrubili glave.
Na nekim fotografijama pored turskih oficira slavodobitnički su stajali i nemački oficiri koji su radili kao instruktori u prijateljskoj, turskoj vojsci, a ispred njih su stajali unakaženi jermenski leševi. (Istovetne scene mogle su se videti u Bosni na fotografijama muslimanskih šehita koji su se u leto 1992. godine slikali sa odubljenim glavama srpskih vojnika).
‘Ko se još seća genocida nad Jermenima!’‘
Ta tragična ravnodušnost sveta dala je za pravo Turskoj da preko svojih obaveštajnih službi pripremi Azerbejdžance da početkom 1988. godine počine zločin u Sumgajitu, gde je stradalo više stotina Jermena. Na isti način Turska je pripremala, a onda se i direktno umešala u rat koji je 1992. godine izbio u Bosni i Hercegovini, stavljajući se na stranu bosanskih poturčenjaka.